Kompletan vodič za polaganje stručnog ispita za lice za bezbednost i zdravlje na radu - bezbednost na radu

Bezbednost i zdravlje na radu postaje sve značajnija oblast u savremenom društvu, a potražnja za kompetentnim kadrovima raste iz godine u godinu. Jedan od najvažnijih koraka za svakoga ko želi da se profesionalno bavi ovim poslom jeste polaganje stručnog ispita za lice za bezbednost i zdravlje na radu. Ovaj ispit otvara vrata različitim karijernim prilikama - od rada u jednoj firmi, preko angažmana u specijalizovanim agencijama, pa sve do savetodavnih uloga u velikim korporacijama. Iako se na prvi pogled proces može učiniti komplikovanim i zahtevnim, uz dobru pripremu i razumevanje strukture ispita, uspeh je sasvim dostižan.

U ovom vodiču, na jednom mestu, prikupili smo sve najvažnije informacije o tome kako izgleda put od prijave do dobijanja uverenja, na šta treba obratiti pažnju, kako se najefikasnije pripremiti i šta vas očekuje na tržištu rada nakon položenog ispita. Reč je o iskustvima i znanjima generacija polaznika koji su prošli kroz proces, bez navođenja ličnih podataka, kako biste dobili što realniju i korisniju sliku.

Šta predstavlja stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu

Stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu (često skraćeno BZNR) jeste ispit koji potvrđuje da je određeno lice stručno osposobljeno da se bavi poslovima zaštite na radu u privrednim društvima, ustanovama i drugim organizacijama. Polaganjem ovog ispita stiče se zvanje lica za bezbednost i zdravlje na radu, što je zakonska obavezna funkcija u svim većim i rizičnijim delatnostima.

Za razliku od odgovornog lica za pregled i proveru opreme za rad, čiji je ispit obimniji i zahteva tehničko obrazovanje, ispit za lice za BZNR je dostupniji i namenjen je osobama koje će se baviti svakodnevnim organizovanjem, praćenjem i unapređenjem bezbednosti na radu. Obuhvata širok spektar znanja - od međunarodnih konvencija i osnova radnog prava, preko procene rizika, pa sve do usko stručnih pravilnika o specifičnim granama i opasnostima.

Ko može da polaže i koji su uslovi

Prema važećim propisima, za polaganje ispita iz bezbednosti i zdravlja na radu nema strogog ograničenja u pogledu vrste prethodnog obrazovanja. To znači da ispit mogu polagati i ljudi sa srednjom stručnom spremom, kao i oni sa završenim fakultetima različitih profila - od tehničkih i medicinskih, do društveno-humanističkih nauka. Međutim, za one koji žele da rade u agencijama za bezbednost i zdravlje na radu, često se zahteva najmanje visoka stručna sprema (fakultet sa 180 ESPB bodova), a neke odgovornije pozicije podrazumevaju i master studije.

Interesantno je da su uvođenjem izmena u zakonodavstvo i podzakonske akte u jednom periodu praktično izjednačena lica sa potpuno različitim obrazovnim profilima - profesor tehničkog obrazovanja, medicinska sestra, pravnik ili inženjer - svi su mogli da postanu lica za BZNR nakon položenog ispita. To je izazvalo podeljene reakcije, ali je istovremeno doprinelo popularizaciji ove profesije. Zakon je omogućio da posao bezbednosti i zdravlja na radu obavljaju lica koja su položila stručni ispit, bez obzira na osnovnu struku, što je otvorilo vrata mnogim kandidatima koji nisu planirali karijeru u ovoj oblasti.

Potrebno je naglasiti da, iako ne postoji formalni uslov o radnom iskustvu za sam ispit, u praksi poslodavci često traže i dodatne kvalifikacije ili iskustvo u struci. Takođe, za pojedine segmente rada, naročito u agencijama, neophodno je posedovati odgovarajuću licencu, za koju se često uslovljava i određeno obrazovanje, kao i više godina iskustva nakon položenog ispita.

Struktura ispita i način polaganja

Sam ispit traje ceo dan (najčešće od 9 časova ujutru pa i do 6 sati u zavisnosti od broja kandidata) i sastoji se iz nekoliko celina. Radi se o kombinaciji pismenog i usmenog ispitivanja, pri čemu se prolaznost u jednom delu uslovljava izlaskom na sledeći. Ugrubo, ispit se može podeliti na sledeće faze:

• Prvi deo (međunarodni i domaći temeljni propisi) - obuhvata konvencije Međunarodne organizacije rada, ugovore o osnivanju Evropske unije, kao i Ustav i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Pitanja su usmena, izvlače se papirići i odgovara se pred komisijom.
• Drugi deo (radno-pravna oblast) - Zakon o radu, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstvena zaštita, obavezno socijalno osiguranje. I ovde se usmeno odgovara na tri izvučena pitanja.
• Treći deo (pismeni - procena rizika) - Kandidat dobija konkretno radno mesto (npr. automehaničar, vozač buldožera, zavarivač, pekar, tkač, radnik na sezonskom branju voća) i u roku od dva sata izrađuje akt o proceni rizika sa rizikom, merama i zaključkom. Dozvoljeno je (ili nije, zavisno od datuma prijave) korišćenje literature, što je često predmet rasprave među polaznicima.
• Četvrti deo (usmeni - pravilnici) - Najzahtevniji deo. Izvlače se pitanja iz više desetina pravilnika (o gradilištima, električnoj energiji, buci i vibracijama, opremi za rad, prvoj pomoći, azbestu itd.). Od kandidata se očekuje da zna konkretne brojke, granične i akcione vrednosti, definicije, kao i logičnu primenu pravila.
• Peti deo (usmeni - procena rizika, opasnosti i štetnosti) - Detaljno se ispituje metodologija procene rizika, podela opasnosti, štetnosti, obaveze lica za BZNR i poslodavca. Ovde je ključno pokazati dubinsko razumevanje, a ne reprodukciju napamet.

Na prva dva dela prolaznost je relativno visoka (oko 80%), dok na trećem i naročito četvrtom i petom delu pada znatno veći broj kandidata. Prema svedočenjima mnogih, najkritičniji su pravilnici i procena rizika, jer se tu vidi da li je neko zaista savladao materiju i ume da je primeni na konkretnim primerima.

Kako se efikasno pripremiti za ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu

Priprema za ispit iz bezbednosti na radu zahteva ozbiljan pristup i prosečno tri meseca svakodnevnog učenja, naročito za one koji rade i uče uporedo. Postoji više puteva, a iskusni polaznici su podelili sledeće preporuke:

1. Nabavite odgovarajuću literaturu - Najzastupljenije su zbirke propisa, knjige autora Vere Božić Trefalt, Sime Košića i Bože Nikolića, kao i različite skripte koje se mogu pronaći preko interneta. Jedna od proverenih kombinacija jeste udžbenik „Zbirka propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu“ uz ažurirane skripte sa pitanjima i odgovorima. Preporuka je da se nabavi materijal usklađen sa poslednjim izmenama pravilnika (npr. iz 2017, 2019. i mlađe).
2. Pohađajte pripremni kurs ili obuku - Mnogi su položili i samostalno, ali obuke koje drže iskusni predavači (često i bivši članovi komisije) mogu značajno olakšati snalaženje u ogromnom obimu gradiva. Kursevi traju od nekoliko dana do pet nedelja, a cene se kreću od nekoliko stotina pa do dvadeset pet hiljada dinara, u zavisnosti od organizatora i trajanja.
3. Idite na konsultacije i slušajte ispite - Iako se u poslednje vreme pristup slušanju ograničava, ranija praksa je pokazala da je izuzetno korisno prisustvovati polaganju par meseci pre sopstvenog izlaska. Tako se stiče utisak o formi pitanja, načinu ispitivanja i očekivanjima komisije.
4. Usvojite logiku, a ne napamet - Ispitivači sve više insistiraju na razumevanju suštine i povezivanju znanja. Pitanja poput „koja je razlika između granične i akcione vrednosti buke“ ili „kako specifični mikroklimatski uslovi utiču na vibracije“ zahtevaju dubinsko poznavanje, a ne puko nabrajanje.
5. Ne preskačite pravilnike koji vam izgledaju zastarelo - Iako je pravilnik o šumarstvu jedno vreme bio izbačen, mnogi su padali na pitanjima iz pravilnika o bezbednosti mašina, električnoj energiji ili o kontejnerima, koji se nisu nalazili u svim skriptama. Pročitajte i priloge, mere, granične vrednosti, kazne i evidencije.

Tipična pitanja i izazovi na usmenom delu

Na osnovu prenosa iskustava, izdvajaju se sledeće grupe pitanja koja se često ponavljaju ili zbunjuju kandidate:

• Opšti zahtevi za opremu za rad i dokumentacija za mašine.
• Mere zaštite pri izvođenju građevinskih radova, površina gradilišta i prijava radova.
• Granice izlaganja buci (granična 85 dB, akciona 80 dB), vibracijama (šaka-ruka, celo telo) i njihova primena.
• Podela opasnosti i štetnosti, definicije opasne pojave, tehnološki proces.
• Koordinator za izradu projekta i koordinator za izvođenje radova razlika u odnosu na lice za bezbednost i zdravlje na radu.
• Pravilnik o prvoj pomoći - broj osposobljenih zaposlenih, sadržaj prostorije, oprema.
• Oznake za BZNR (zabrana, upozorenje, obaveza, evakuacija i druge) i njihovo značenje.
• Rad na visini - različite definicije (2 m prema većini pravilnika, 3 m u pojedinim).
• Ispitivanje uslova radne okoline - mikroklima, osvetljenje (150-300 lux u radnim prostorijama, minimalno 10 lux za noćni utovar).
• Električna postrojenja - dokumentacija za rad sa visokim naponom, uzemljenje, pokretna izolacija.
• Rukovanje azbestom, karcinogenima i biološke štetnosti.
• Procena rizika - metodologija, matrice (Kinney, matrica 5x5), obavezni elementi akta.

Jedan od najvećih izazova jeste činjenica da komisija može postavljati i pitanja iz pravilnika koji nisu striktno navedeni u programu, ali su usko vezani za procenu rizika na konkretnom radnom mestu. Zato je izuzetno važno da se tokom pripreme prođe celokupna legislativa i da se vežba primena znanja na hipotetičke situacije.

Pismeni deo - izrada akta o proceni rizika

U ovom segmentu kandidat dobija papir sa jednim radnim mestom. Nakon toga, u sali odvojenoj od ispitivača, na raspolaganju ima dva sata da napiše kompletan akt o proceni rizika, prateći sledeće elemente: podatke o poslodavcu i zaposlenom, opis tehnološkog i radnog procesa, sredstva i opremu za rad, snimanje organizacije rada, podatke o radnom vremenu i odmorima, postojeće stanje bezbednosti, povrede i oboljenja, rezultate pregleda i ispitivanja, opasne materije, lična zaštitna sredstva, preventivne mere, prepoznavanje i grupisanje opasnosti i štetnosti, samu procenu rizika po odabranoj metodi (sa obaveznom legendom na kraju), mere za otklanjanje ili smanjenje rizika i konačan zaključak da li je to radno mesto sa povećanim rizikom ili ne.

Iako su ranije kandidati mogli da donesu celu literaturu i praktično prepišu unapred pripremljene primere, u poslednjim izmenama (za prijave posle februara 2019. godine) dozvoljen je samo spisak šifrovanih opasnosti i štetnosti, eventualno metodologija, ali ne i gotovi materijali. Time se proverava stvarno razumevanje i sposobnost da se procena uradi za bilo koje radno mesto, a ne samo za ono iz matične firme.

Gde se polaže i kako izgleda prijava

Ispit se održava u službenim prostorijama uprave nadležne za bezbednost i zdravlje na radu, najčešće u većem gradu, po pravilu jednom mesečno ili u zavisnosti od broja prijavljenih kandidata. Prijava se podnosi na propisanom obrascu, uz priloženu uplatnicu za troškove ispita. Cena se tokom godina menjala; poslednji poznati iznos za polaganje ispita o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova BZNR jeste reda 12.500 dinara (plus prateće takse). Tačne informacije se dobijaju telefonom ili uvidom u cenovnik na zvaničnom sajtu ministarstva.

Nakon prijave, kandidati se obaveštavaju najmanje 15 dana ranije o tačnom datumu polaganja, pozivom na kućnu adresu ili, u novije vreme, i putem mejla. Termin se može proveriti i direktnim kontaktom sa upravom. Proces od prijave do poziva može trajati od nekoliko nedelja do par meseci, zavisno od broja zainteresovanih i dostupnih termina.

Licenca, rad u agenciji i dalje mogućnosti

Nakon položenog ispita, lice dobija uverenje i može se zaposliti kao lice za bezbednost i zdravlje na radu u bilo kojoj firmi, ustanovi ili organizaciji koja ima tu potrebu. Ukoliko neko želi da radi u agenciji koja pruža usluge iz ove oblasti, neophodno je posedovati i licencu. Postupak licenciranja se razlikuje i uključuje dodatne uslove: najčešće više godine radnog iskustva (2-3 godine), određenu stručnu spremu (visoko obrazovanje tehničkog, medicinskog ili srodnog smera sa minimum 180 ESPB) i dokaz o položenom stručnom ispitu.

Poslovi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu su izuzetno perspektivni. Potražnja za kadrovima je u porastu, naročito jer je novi zakonski okvir naložio veću odgovornost poslodavaca i obavezu sistemskog pristupa bezbednosti. Plate variraju od minimalca u nekim državnim institucijama, pa do nekoliko hiljada evra u međunarodnim kompanijama koje posluju u Srbiji, u zavisnosti od složenosti posla, odgovornosti i prethodnog iskustva. U agencijama zarada može biti iznad republičkog proseka, ali sama branša je još uvek u procesu sazrevanja. Ono što je sigurno - stručnjaci sa dokazanim znanjem i međunarodnim sertifikatima su veoma cenjeni i teško dolaze do posla.

Pojedinci koji su krenuli u ovu oblast svedoče da je posao dinamičan, kombinacija kancelarijskog i terenskog rada, sa puno seminara, obuka i stalnog usavršavanja. Iako zakonska regulativa pruža širok okvir, mnoge firme i dalje posao bezbednosti na radu obavljaju formalno, bez prave primene, pa se ambicioznim licima otvara prostor da unaprede sistem i zaista naprave razliku.

Zakonske promene i budućnost profesije

Poslednjih godina više puta su najavljivane izmene koje bi suzile krug lica koja mogu steći zvanje iz bezbednosti i zdravlja na radu. Prema nekim informacijama, novi propisi bi mogli da predvide obavezu posedovanja visoke stručne spreme iz tehničko-tehnoloških ili medicinskih nauka, čime bi se ispit praktično vratio u domen inženjera zaštite na radu i srodnih profila. Međutim, dok takve izmene ne stupe na snagu, pristup ostaje otvoren za sve koji su spremni da ulože trud i vrijeme.

Očekuje se i dalje jačanje uloge lica za BZNR u strateškim odlukama kompanija, integracija sa zaštitom životne sredine i upravljanjem objektima, kao i povećanje broja inspekcijskih nadzora i sankcija za nepoštovanje propisa. Zbog toga se danas više nego ikada isplati posvetiti se ovoj profesiji, jer će u narednim godinama biti sve traženija i bolje plaćena.

Saveti za one koji tek kreću

Ako ste na početku, evo nekoliko zlatnih pravila koja su oblikovala uspeh mnogih kandidata:

• Ne dozvolite da vas obeshrabri obim gradiva. Podelite učenje u blokove - prvo opšti deo i zakone, pa pravilnike po grupama (električna energija, građevinarstvo, hemijske štetnosti, itd.), a procenu rizika ostavite za kraj kada već imate širi kontekst.
• Koristite više izvora, ali ih ne mešajte. Jedna kvalitetna skripta (često ažurirana) plus komplet novih pravilnika preuzetih sa zvaničnih sajtova - to je dovoljno. Klonite se starih verzija iz 2015. ako ispit pripremate danas; pratite izmene u Službenom glasniku.
• Vežbajte usmeno odgovaranje. Ispred ogledala ili sa prijateljem. Pitanja ne smeju da vas zbune - na ispitu se traži brz i jasan odgovor, bez okolišanja.
• Ponesite pribor i, ako je dozvoljeno, priručnu metodu i šifre opasnosti. I u najstrožim uslovima, to može biti dovoljno da se podsetite suštine i strukturirate odgovor.
• Budite sigurni u sebe i ne paničite. Ispitivači često pomažu potpitanjima ako vide da ste učili i da se trudite. Pad nije kraj sveta - izlazi se ponovo samo na delu koji nije položen.

Zaključak: bezbednost i zdravlje na radu kao izbor karijere

Stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu i pozicija lica za BZNR predstavljaju odličnu priliku za sve koji žele stabilan, odgovoran i sve traženiji posao. Iako zahteva disciplinovano učenje i spremnost na stalno usavršavanje, krajnji rezultat je vredan truda - kako u smislu ličnog zadovoljstva i profesionalnog napredovanja, tako i u finansijskom pogledu.

Sa rastućom svešću o značaju bezbednosti, zaštite života i zdravlja radnika, stručnjaci iz ove oblasti postaju ključni akteri u svakom ozbiljnom poslovnom sistemu. Ukoliko se odlučite na ovaj korak, znajte da se nalazite pred jednom od najperspektivnijih profesija današnjice, a sa sistematičnim pristupom i voljom, put do cilja je potpuno ostvariv.

Bezbedno i zdravo radno okruženje nije samo zakonska obaveza - ono je osnov za uspešno poslovanje i zadovoljstvo zaposlenih.